Novi Sad - Skupština AP Vojvodine je na današnjem zasedanju razmotrila i usvojila Izveštaj o poslovanju Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine za period od 12. decembra 2006. do 10. novembra 2009. godine. Za prihvatanje Izveštaja glasalo je 80 od 98 prisutnih poslanika.
U svom obraćanju predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine i predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja dr Bojan Pajtić, ovom prilikom je rekao: "Kad kažem Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, mislim na ključni razlog zbog kojeg sam pre tri godine insistirao na višem stepenu finansijske i funkcionalne autonomije Vojvodine u novom Ustavu Republike Srbije. Mislim na Ustavnu definiciju našeg budžeta čije su tri sedmine namenjene finansiranju kapitalnih rashoda. Zahvaljujući tome, pre samo tri godine smo osnovali instituciju o čijim impresivnim rezultatima već danas govorimo".
Kad kažem Fond za kapitalna ulaganja, mislim na sve što smo u tom kratkom roku izgradili ili uveliko gradimo na :
- 1.400 kilometara saobraćajnica i saobraćajne infrastrukture
- pet mostova
- jedno pristanište
- 20 odbrambenih nasipa duž Dunava, Tise, Tamiša, Save, Bosuta, Nere i Brzave
- 31 kanalsku mrežu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav
- 152 vodovodne mreže u naseljenim mestima, i
- 127 sistema kanalizacionih mreža.
Kad kažem Fond, mislim na:
- pet ustanova Kliničkog centra Vojvodine
- Urgentni centar
- Institut za plućne bolesti "Kamenica 2"
- 19 bolnica, ambulanata i domova zdravlja, i na
- novu medicinsku opremu za naše građane u vrednosti od oko milijardu dinara.
Kad kažem Fond za kapitalna ulaganja, mislim i na:
- 14 predškolskih ustanova
- 44 škole
- pet visokoškolskih ustanova
- 13 domova za smeštaj studenata, i na
- 2 doma za smeštaj starih osoba.
Kad kažem Fond, mislim na
- 3 pozorišta
- 2 galerije
- 3 kulturno-istorijska spomenika i 53 verska objekta
- 29 sportsko-školskih hala
- 36 sportskih hala i terena
- 2 bazena
- akva-park i turistički objekat od 12 hiljada kvadrata
- 5 gasovodnih mreža
- 17 sistema javne rasvete u vojvođanskim mestima, i na
- 15 industrijskih zona površine preko 150 hiljada metara kvadratnih.
Dame i gospodo poslanici,
Kad kažem Fond za kapitalna ulaganja, mislim na građane i građanke u Vojvodini koji jako dobro znaju šta im je potrebno i koji su im prioriteti. Mislim na njihovu inicijativu i na opštinske organe koji su želje građana sa nama sprovodili u delo.
Kad kažem Fond, mislim na to da su Vojvođani za samo tri godine izgradili ili grade sve što sam nabrojao, pa i više od toga. Zato što znaju šta hoće, zato što umeju da odgovorno koriste svoju samoupravu i zato niko ne sme da ih potcenjuje.
Kad kažem Fond za kapitalna ulaganja... treba li još nešto da kažem?
Podatke o radu i poslovanju Fonda za kapitalna ulaganja izneo je pokrajinski sekretar za finansije mr Jovica Đukić.
- U izveštaju su sadržani detaljni podaci o ulaganjima putem Fonda, koji su iskazani analitički. Navedeni su pojedinačno svi projekti i investicije koje je Fond u proteklom periodu finansijski podržao. Detaljnije od ovoga ne može, jer izveštaj pruža uvid, doslovno rečeno, o svakom dinaru koji je u poslednje tri godine investiran za kapitalna ulaganja u Vojvodini.
Svima realno vidljive rezultate Fonda u svim opštinama bez izuzetka, želim da potkrepim i egzaktno izmerenim uticajima koje ulaganja putem Fonda imaju. Merenje tog uticaja vidljivo je korišćenjem najjednostavnijih pokazatelja, kao što su obim ulaganja sredstava Fonda u odnosu na ukupan budžet ili u odnosu na kapitalni deo budžeta lokalne samouprave u kojoj se investira preko Fonda. Rezultati ovih merenja naročito su značajni ako posmatramo najnerazvijenije opštine u Vojvodini, a Fond tu u ovom momentu ima ulogu najvažnijeg instrumenta preko koga se ublažava regionalni debalans u njihovoj razvijenosti.
Kapitalnim ulaganjem u opštine i gradove,Pokrajina je sprečila rasipanje kapaciteta i resursa, kao i dalje osiromašenje opština i njihovih građana.
Razvoj privrede kroz stvaranje novih tehnologija i industrijskih kapaciteta, ravnomerni regionalni razvoj kroz podršku nerazvijenim i nedovoljno razvijenim opštinama putem finansiranja izrade projektne dokumentacije i poboljšanje kvaliteta života građana kroz ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i komunalnu infrastrukturu bili su i ostali glavni ciljevi pokrajinske vlade i Fonda za kapitalna ulaganja i mi smo rešeni da, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostvarimo naše prioritete. Investicije koje su u toku nisu značajne samo zbog izgradnje infrastrukture, već i zato što zapošljavaju desetine hiljada ljudi, pa slobodno mogu reći da je reč o projektima zapošljavanja u Vojvodini.
U izveštajnom periodu, Upravni odbor Fonda doneo je 1.698 odluka o dodeli sredstava, vrednih 50.838.085.728,31 dinara, i to:
- u 2007. godini ukupno 616 odluka - vrednosti radova 20,1 milijarda dinara,
- u 2008. godini - 869 odluka ukupne vrednosti 18,5 milijardi dinara i
- u 2009. godini - 213 odluka, ukupne vrednosti radova od 12,2 milijarde dinara.
Posmatrano po oblastima ulaganja, Upravni odbor Fonda je za oblast:
- saobraćaja i telekomunikacija doneo 447 odluka, vrednost radova 16,7 milijardi dinara,
- vodoprivrede i zaštite životne sredine - 402 odluke, vrednost radova 12,8 milijardi dinara,
- arhitekture, urbanizma i graditeljstva - 473 odluke, vrednost radova 7,4 milijardi dinara,
- zdravstva i socijalne zaštite - 106 odluke, vrednost radova od 7,1 milijarda dinara,
- obrazovanja, nauke i inovacija - 133 odluke, vrednost radova 4,2 milijarde dinara,
- energetika - 85 odluka, vrednost radova 1,8 milijardi dinara,
- tehnološkog razvoja - 31 odluka, vrednost radova 568,7 miliona dinara,
- poljoprivrede - 15 odluka, vrednost radova 160,7 miliona dinara,
- turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta - 6 odluka, vrednost radova 159,5 miliona dinara.
Izdvojio bih najvažnije investicije koje su od izuzetnog značaja za bolji, kvalitetniji i humaniji život svih građana cele Pokrajine, pa čak i Republike, i to:
- izgradnju Urgentnog centara Kliničkog centra Vojvodine za koju je odobreno ukupno 2,2 milijarde dinara,
- Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici sa projektom vrednim 1,4 milijarde dinara,tzv. Kamenica II
- fakulteti i studentski domovi, sa investicijama od preko 1,1 milijarde dinara,
- Klinički centar Vojvodine sa projektima u vrednosti više od 670 miliona dinara
- Sanacija, rekonstrukcija i izgradnja nasipa na vojvođanskim rekama , kojima se od poplave brani milion hektara obradivih poljoprivrednih površina.
Javne nabavke vođene su po restriktivnom postupku. Posebno ističem da u dosadašnjim sprovedenim postupcima, Komisija za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa pri Upravi za javne nabavke nije ni u jednom slučaju, ni u celini niti delimično, poništila postupak za dodelu ugovora o javnoj nabavci, što govori da je služba Fonda veoma stručno, kvalitetno i profesionalno obavila ove obimne i složene poslove.
Protekle dve godine Vojvodina je bila najveće gradilište u ovom delu Evrope. Ne postoji nijedna opština gde nije započeto finansiranje bar četiri projekta. U posmatranom periodu, započeto je finansiranje 1.020 donetih odluka o kapitalnim ulaganjima, ukupne vrednosti radova od 32.910.888.265,35 dinara. Završeno je finansiranje radova u vrednosti od 26.326.955.627,21 dinara, ili 80% vrednosti odluka čija je realizacija započeta. Na ovaj način u celosti je isfinansirano 595 donetih odluka.
Posebno ističem da su za realizaciju svih poslova koji su finansirani preko Fonda za kapitalna ulaganja angažovana isključivo domaća preduzeća i ustanove, ukupno njih 169. Angažovanje domaćih kapaciteta je najefikasniji metod borbe protiv nezaposlenosti.
Za investicije od neposrednog značaja za sve građane Vojvodine do sada su odlukama UO Fonda odobrena sredstva u visini od 50,8 milijardi dinara, ili za 8,4 milijardi dinara više sredstava nego što je jedan godišnji obim budžeta svih opština i gradova u Pokrajini - 42,4 milijarde dinara.
Fond za kapitalna ulaganja je prilikom donošenja odluka o odobravanju sredstava za kapitalne investicije vodio računa o siromašnim opštinama, kao i o tome da grad Novi Sad ne bude u povlašćenom položaju.
Tako je za kapitalne investicije odobreno opštini Nova Crnja - skoro sedam godišnjih budžeta te opštine, opštini Ada - šest godišnjih budžeta, opštini Žitište - pet godišnjih budžeta, opštini Titel - skoro četiri godišnja budžeta, opštinama Kovačica, Irig, Novi Kneževac, Sečanj, Bač - nešto preko tri godišnja budžeta ovih opština, pojedinačno posmatrano, a opštine Čoka i Opovo dobile su 2,8, odnosno 2,6 svojih budžeta i Mali Iđoš - 2,5 svoja budžeta.
Takođe je za kapitalne investicije na teritoriji opština, Kanjiža, Sremski Karlovci i Bela Crkva iz Fonda za kapitalna ulaganja opredeljeno (za svaku pojedinačno), dvostruko više sredstava nego što su njihovi budžeti.
Nasuprot ovim opštinama, za kapitalne investicije koje su od značaja pre svega za građane koji žive na teritoriji Grada Novog Sada odobrena su sredstva u iznosu od 3,7 milijardi dinara, što čini svega 28% budžeta Grada Novog Sada. Ovaj podatak dovoljno sam za sebe govori, tako da se dosadašnji rad Fonda nikako ne može nazvati „novosadizacijom" u odobravanju sredstava.
Kapitalnim investicijama, ostvarenim preko Fonda, naše opštine i gradovi su u proseku ojačane sa približno isto onoliko sredstava koliko su i same uložile. Međutim, ukoliko posmatramo opštine sa najmanjim obimima budžeta, uočava se da su iznosi kapitalnih investicija koji su ostvareni preko Fonda na teritoriji tih opština višestruko veći nego iznosi koje su opštine iz svojih budžeta izdvojili za kapitalne rashode.
Od ukupnog iznosa sredstava za kapitalne investicije realizovanih preko Fonda, 26,3 milijarde dinara, iznos od 5,5 milijardi dinara, ili 21% odnosi se na projekte koji su od značaja za celu teritoriju AP Vojvodine, dok se iznos od 20,9 milijardi dinara, ili 79% sredstava, odnosi na ulaganja koja se mogu neposredno vezati za teritoriju pojedine opštine, odnosno grada i koja su od interesa za lokalno stanovništvo koje živi na toj teritoriji.
Kad je reč o finansijskom izveštaju Fonda, Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu, Fondu su bila opredeljena sredstva u iznosu od 22,9 milijardi dinara i to samo za finansiranje kapitalnih ulaganja na teritoriji AP Vojvodine. Budući da u prvoj godini rada Fonda, lokalne samouprave, kao i javna preduzeća nisu bili spremni, realizacija investicija nije mogla da dobije pun zamah. U 2007. godini sa računa izvršenja budžeta na račun Fonda preneto je 4,9 milijardi dinara, budući da Fond nije mogao da finansira nijedan projekat koji nema kompletnu dokumentaciju.
Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2008. godinu, Fondu su opredeljena sredstva u ukupnom iznosu od 18,8 milijardi dinara.Po zahtevima Fonda, izvršavan je prenos sredstava sa računa izvršenja budžeta na podračun Fonda u iznosu od 14,9 milijardi dinara. Fond za kapitalna ulaganja preneo je izvođačima radova i ostalim dobavljačima iznos od 14,8 milijardi dinara, na osnovu ugovora o asignaciji i na osnovu stvarno izvršenih radova iskazanih u ispostavljenim situacijama.
Finansijski izveštaj Fonda za 2008. godinu, usvojila je Skupština AP Vojvodine u sklopu Odluke o završnom računu budžeta AP Vojvodine za 2008. godinu i Izveštaja o izvršenju odluke o budžetu AP Vojvodine za 2008. godinu.
Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2009. godinu, Fondu su planirana sredstva u ukupnom iznosu od 14,6 milijardi dinara. Budući da je u ukupnom deficitu koji je u sklopu aranžmana sa MMF-om projektovan za Srbiju, deficit budžeta AP Vojvodine kasnije ograničen na nivo od 11 milijardi dinara, deo procenjenih i ostvarenih privatizacionih primanja (9,63 milijardi dinara) nije mogao biti raspoređen za javnu potrošnju u ovoj godini. Rebalansom pokrajinskog budžeta su smanjena sredstva koja su prvobitnom odlukom bila planira za finansiranje kapitalnih projekata u Pokrajini upravo zbog nemogućnosti korišćenja ostvarenih prihoda od privatizacije. Odlukom o rebalansu budžetu AP Vojvodine za 2009. godinu, Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine sredstva su smanjena za 5,3 milijarde dinara i projektovana na ukupan iznos od 9,2 milijardi dinara.
Po zahtevima Fonda, a u skladu sa finansijskim planom Fonda i bilansnim mogućnostima budžeta, izvršavan je prenos sredstava sa računa izvršenja budžeta na podračun Fonda, tako da je u periodu od 1. januara do 10. novembra 2009. godine, sa računa izvršenja budžeta na podračun Fonda usmereno 8,5 milijardi dinara.
I šta reći na kraju, osim da smo izuzetno zadovoljni postignutim, vidljivim rezultatima. Imali smo i realizovali jedan novi pristup u saradnji različitih nivoa vlasti. A opštine i gradovi su u Izvršnom veću AP Vojvodine, odnosno u Fondu za kapitalna ulaganja, prepoznali partnera koji se brine o njihovom ekonomskom razvoju, koji im je dao zamajac da krenu razvojnim putem, što nedvosmisleno potvrđuju realizovani projekti.
